Писмо подршке Чувара ватре Чуварима воде
Чувена изрека „није важно колика је сила која нас напада већ је важно колику светињу бранимо“ као да најбоље описује вашу, већ епску борбу.
И заиста, највећа сила коју човечанство памти, конгломерат састављен од посткапиталистичке Хидре која гута све пред собом, је одлучила да отме и неких тамо пар речица, негде тамо на брдовитом Балкану. Све су припремили: и лажне студије, и циничне прописе, и новац отет од народа и домицилне издајице, али једно су предвидели:да на Старој планини живи неколико стотина људи. Показаће се, не баш обичних људи. Оно што је за њих требало да буде рутинска победа, претворило се, захваљујући вама, у најгори кошмар.
Спартанаца је било 300, а вас нема ни толико. И не, није фраза, овакав пример грађанског активизма и самоорганизовања ће се изучавати у уџбеницима.
Легенда каже да је Филипидес био већ мртав сат времена пре него што је утрчао у Атину, али је наставио да трчи да би пренео вест о победи. Ми такође симболички јесмо већ мртви, ал’ хајде да наредним генерацијама оставимо барем неку лепу вест. А постоји ли ишта лепше од незагађене природе, бистрих река и чисте воде за пиће?
Овакав сурови и самоубилачки капитализам јесте у самртној агонији, али је чињеница да је сада уједно и најјачи, јер као што ви знате да ову битку не смете изгубити, тако и они знају да им је први пораз у ствари и коначан крај, после кога ништа неће бити исто. Срушиће се као кула од карата.
Овим путем вам пружамо најискренију подршку, јер као што ми чувамо пламен правде, слободе и једнакости, тако ви чувате највеће благо: воду!
Много битака сте већ добили, али борба нам тек предстоји, рачунајте на нас!
