Da li nam nedostaje motiv da glasamo 3. aprila jer živimo u dijaspori?

piše Neša Kojić

Svi mi želimo da naši najbliži žive u boljoj zemlji nego što je današnja Srbija. Svi smo mi ostavili u domovini roditelje, rođake, prijatelje i ništa im bolje ne možemo doprineti osim da se izborimo da Srbija postane bolje mesto za život.

Svi mi koji smo napustili Srbiju iz različitih razloga i danas živimo u „belom svetu“ imamo građansko pravo da glasamo i odlučujemo u kom će smeru ići naša zemlja. Ovo je jedno od najznačajnijih prava proisteklo iz demokratskih tekovina društva koje se razvijalo u različitim epohama. Postojao je civilizacijski napor dok se generacije nisu izborile za to pravo. Zato se ovo distignuće danas smatra za najvažnije pravo svakog čoveka. I Srbija je u svojoj istoriji bila deo te borbe. Dansa se sa ponosom priča o Sretenjskom ustavu, kao simbolu progresa u tadašnjoj Evropi, tek izašloj iz feudalizma. Iako je taj ustav kratko trajao, pobornici demokratije su se često pozivali na njega. Kombinujući liberalne odredbe belgijskih i švajcarski konstitucija, njegov tvorac Dimitrije Davidović je dao originalni srpski naziv ustav, kao izraz ograničenja kneževe vlasti. Davidović je došao u Srbiju iz Habsburške monarhije, kao pripadnik tadašnje dijaspore. Studirao je u Pešti i Beču, gde pokreće Novine serbske. Njegov pogled na svet i budućnost Srbije je progresivniji, zato je i njegov ustav „ideal na papiru“ koji je kratko trajao (samo 55 dana), ali će njegova suština zaživeti u decenijama nakon njegovog povlačenje.

Često nam se nameće stav da mi koji živimo u dijaspori ne treba da glasamo. Da bi to pravo trebalo da koristimo kada se vartimo u Srbiju ili ako se ikada vratimo da živimo u svojoj zemlji. Ovaj stav me podseća na jedan drugi zaključak koji se često servira „svi su isti“. Ipak poslednje godine ove vlasti su nam pokazale da nisu baš svi isti i da postoji razlog zašto vlast treba menjati političkom opcijom koja nam se učini boljom. Kao što su ovom krilaticom anestezirali deo biračkog tela koji je nezadovoljan i teraju ih u apstinente, tako i nas koji smo van zemlje ubeđuju da ne koristimo ovo pravo. Šta je naš motiv da iskoristimo mogućnost glasanja i na taj način ocenimo rad i (ne)dela dosadašnje vlasti nego da doprinesemo da vlast u našoj zemlji bude bolja? Mi daleko od Srbije nemamo primarnu ličnu korist od vlasti. Te sitne kupovine koje nam mogu ponuditi ne utiču značajno na promenu kvaliteta života, jer egzistenciju ostvarujemo na nekom udaljenom mestu. Zato sam uveren da je naš motiv najuzvišeniji, a to je dobrobit svih građana Srbije bez obzira gde žive.

Iz opšteg dobra proizilaze i dobrobiti svakog pojedinca. Svi mi želimo da naši najbliži žive u boljoj zemlji nego što je današnja Srbija. Svi smo mi ostavili u domovini roditelje, rođake, prijatelje i ništa im bolje ne možemo doprineti osim da se izborimo da Srbija postane bolje mesto za život. Neki od nas planiraju da se vrate u Srbiju, drugi planiraju da penzionerske dane provode u njoj, makar i povremeno, ali više nego što sada imaju priliku da je posećuju. Čak i da to ne želimo, sigurno nam smeta što je naša zemlja danas jedna hibridna demokratija i što u razgovoru sa državljanima drugih zemalja zato osećamo malu nelagodu. Opet imamo i porodice, decu koja sa nama odlaze u Srbiju i trebalo bi sa ponosom da im govorimo iz koje zemlje potiču, a da ne budu u prilici da osećaju stid jer je u istoj najveća plantaža marihuane ili je ona izvoznik oružija u zemlje koje su pod embargom ili je iz nekog razloga zabranjen transfer novca u tu zemlji ili se ona nalazi označena kao raj za pranja prljavog novca.

Da ni jedan od ovih razloga ne utiče na vas i da kažete da se to vas ne tiče, da li imate pravo da svojoj deci uskratite mogućnost da jednog dana žive u zemlji svog porekla ili iz koje su došli kada ste ih bez pitanja poveli sa sobom u srećniju zemlju. Veštačko skrivanje identiteta često zna negativno da se odrazi na potomke. Da li ste spremili valjan odgovor za njih kada vas budu pitali, zašto ste im iščupali korene? Zašto ste pokidali tu vezu? Da li si ti pokušao nešto da promeniš u Srbiji? Nemojte preuzimati krivicu za još jednu pokidanu nit, dovoljno je što živite van svoje zemlje. Osećate li empatiju za ljude koji se ne mogu lečiti jer nisu uplatili doprinose, bave se poljoprivredom ili žive od preprodaje na raznim pijacama, jer nemaju za privatne zdravstvene usluge, pošto redovne čekaju mesecima. Zašto najbolji ne mogu da se zaposle u svojoj zemlji već im je potrebna članska karta kao propusnica za ulaz na žurku. Zar vas ne boli nepravda da malinari dobijaju koliko im se odredi a ne koliko taj proizvod vredi na globalnom tržištu ili što postoji zabrana izvoza žitarica, da bi neko imao dozvolu. Nejednakost pred zakonom i pravo preče dobijanje raznih dozvola za gradnju, podsticaj koji je u rukama vlasti i koja se ponaša kao da nešto svoje daje.

U I svetskom ratu dolazili su dobrovoljci iz obećane zemlje (SAD) da se bore i daju život na Solunskom frontu. Od nas niko ne traži da damo život u ovoj borbi, ali možemo izdvojiti 15 minuta da se prijavimo za glasanje i jedno prepodne ili popodne odvojimo za glasanje.

Pre 22 godine studenti su usred ispitnog roka odvojili vikend da glasaju na organizovanoj akciji „Izaberi svoj put“ i umesto odlaska u inostranstvo birali da promene vlast i žive u svojoj državi. Tada je prvi put zaustavljen trend egzodusa mladih iz Srbije. Probudila se nada i mnogo toga se promenilo na bolje. Smisao zajedničkog odlaska bio je proboj medijske blokade, gde je cela Srbija saznala da su studenti organizovano došli u svoja mesta da glasaju. Sada je naše angažovanje ponovo potrebno kako bi poslali poruku da je i dijaspora odlučila da da svoj doprinos. Jer novac koji ostaje prilivom iz inostranstva, loša vlast potroši na najgore subvencije stranim investitorima ili kroz razne koruptivne radnje ponište njegov značaj.

Budi zato deo pozitivne promene i izaberi svoje biračko mesto!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s