Dan žena – poziv na borbu i solidarnost

piše: Teodora Gavran

Internacionalni dan borbe žena pronikao je iz socijalističke borbe u industrijskoj eri između dva velika rata, u kojoj do informacija, udruživanja, poziva na borbu nije bilo tako jednostavno dolaziti kao danas. Seme ženske borbe na svim kontinentima posejano je (tek) početkom 19. veka.

Šta su žene zahtevale pre 100 godina?

  • Borba za pravo glasa – I dalje ga nemaju sve žene na planeti
  • Borba protiv seksualne diskriminacije na radnom mestu – I dalje delimo #metoo

Na čemu žene insistiraju danas (imamo zakone te možemo da insistiramo)?

  • Jednakost – svih polova
  • Solidarnost – obeshrabrivanje nasilja, rodnih i seksualnih stereotipa
  • Decentralizacija moći – jačanje lokalne politike, da bi se najugroženiji čuli
  • Ekonomska nezavisnost – mogućnost zapošljavanja na svim radnim mestima I raspolaganja zarađenim novem, jednake zarade za sve na istom radnom mestu
  • Slobodno raspolaganje sopstvenim telom

Kako je to izgledalo kroz istoriju – I zašto je važan baš taj pogled ?

Pravo glasa dobile smo: USA 1920, UK 1928, YU 1945. 

Prvi ženski feministički pokret na prostorima bivše Jugoslavije – Alijansa Feminističkih društava u SHS osnovana u Ljubljani 1923. godine, za cilj je imala oslobađanje žena sticanjem političkih prava i spovodjenje reformi zakona i društvenih običaja. U to vreme kraljevina, republikanski orijentisana, nije imala jedinstven građanski zakonik te su žene izjednačavane sa maloletnicima, mentalno obolelima, bićima kojima treba ograničavati kretanje, delovanje i razmišljanje.

Žene Jugoslavije su se i pre II. svetskog rata borile za mir i protiv fašizma, mada zasebnih revolucionarnih organizacija žena nije bilo.1934. godine 2000 rudarskih žena učestvovalo je u štrajku rudara Trbovlja; 1935. godine 5000 žena demonstriralo je pred nemačkim konzulatom u Zagrebu, za mir, a protiv fašizma; 1936. u akciji za mir i slobodu sakupljeno je 600000 potpisa žena.

Časopis »Žena danas» pokreće 1939. akciju za pravo glasa žena, u kojoj žene masovno učestvuju.

AFŽ – Antifašistički front žena bila je ženska društveno–politička organizacija, osnovana za vreme II svetskog rata, 06. decembra 1942. u Bosanskom Petrovcu, na oslobođenoj teritoriji. Na prvoj konferenciji učestovalo je 166 delegatkinja, gde je odlučeno učešće u oslobodilačkom ratu. Mora se uzeti u obzir, da su u to vreme žene bile izopštene iz javnog i kulturnog života, potlačene, uglavnom domaćice. Ipak, Čuvarki vatre bilo je i u tako uređenom društvu.

ZAKONI POSTOJE – obaveze imamo ali prava teško ostvarujemo.

Nedovoljno učinjeno. Seksizam, pa i sistemski seksizam i dalje postoji u svim sferama društva. Toksična muževnost gaji se i hrani kao društvena pojava. Jedini način koji vidimo, a govorim pažljivo u ime svih žena, je oslobađanje okupiranih institucija i reforma obrazovanja.

Da nam se ne ponovi leto kada su žene napadane, kada su stradale od ruku bivših partnera ispred domova za socijalni rad, uz slabu intervenciju policije – sistem uvek padne na ispitu kada je žena u pitanju. Da nam se ne ponovi Marija iz Brusa ili Jovana iz P.S. Fashion-a koje su zlostavljane na radom mestu.

Generacijski gledano žena je odgajana kao žrtva do početka II svetskog rata kada, kao najugroženija, podiže oružje i staje rame uz rame sa muškarcima u odbrani od fašizma i dokazuje društvu da je jednako vredna, ako ne i vrednija i borbenija. Ovo nije naša tužna priča, iako ih imamo pune džepove. Ovo je otvoreni poziv na borbu za sve moje žene saborkinje i sve muškarce naše saveznike da se još jednom zajedno oslobodimo od represije i tiranije i da stvorimo društvo zdravo, čisto, puno tolerancije i solidarnosti, kakvo bi žene želele, pa da udahnemo punim plućima.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s