Gordana Stojanović – Stankov: Trebalo bi da svi radnici tamo daju otkaze pa neka fabrika radi i dalje. Poniženje u rodjenoj zemlji gde se propagira rad i napredak je strasno. Ovo bi trebalo da bude vest dana.
Objavili smo vest da je 200 radnika i radnica Leskovačkog pogona južnokorejske fabrike „Jura“ dobilo otkaze. Usledila je prava bura komentara na našim nalozima.
Mišljenja koja su tu izložena kreću se u dijapazonu od toga da su potlačeni radnici zapravo heroji, preko toga da su oni žrtve sistema pa sve do tvrdnji da su oni, zbog ćutanja i svesnog pristajanja na te radne uslove, u stvari najobičniji saučesnici. Prenosimo vam najinteresantnije komentare, pa vi sami prosudite:
Ivan Stojadinović: Kad ne cenite sebe kako drugi da vas cene,radnici treba da budu postovani a ne robovi
Nikola Mircetic: „Radila sam i pod temperaturom od 40 stepeni“. E pa zato evo i otkaza, jer se „cuti i radi“…
Dragan Sredanović: Mozda bi bilo bolje usmeriti se na drugačiju organizaciju gradjana u smislu poslovanja. Povratiti otete firme, zadružno/udruženo poslovanje malih, kolektivno odbijanje rada ispod nekog realnog minimuma, ali da, u doba individualizacije kolektivizam je problem, kao i moralno postupanje, saosećanje, prenošenje znanja i informacija, podrška bližnjih i sl. …
Dragan Đokić: Kako ono bese- Cuti, moze i gore. Pa moze li?
Neša Kojić: Evo na delu efekti jedne potpuno pogrešne politike sa davanjem visokih subvencija stranim firmama. Taj strani kapital traži svoj interes, dobro je kada se interesi podudaraju ali ne po svaku cenu. Srbija je umesto ulaganje u dodatno obrazovanje svojih nezaposlenih građana odabrala put gde plaća nekom poslodavcu iz belog sveta da zaposli dobre radnike. Ovde se radi o manuelnom i nisko plaćenom poslu, gde je bitna veština i brzina rada, ne i usvojena znanja koja se primenjuju. Stepen produktivnosti direktno je povezan sa rezultatom pritiska na radnika. Na sve to dobili su visoka sredstva a plate manje od potrošačke korpe, dok radnička prava predstavljaju apstraktan pojam u ovakvim firmama. Ovako razmišlja jedan zatucani domaćin, koji svom detetu ne dozvoljava da se školuje, odnosno troši novac i vreme, a onda hoće da ga takvog priženi ili dovede zeta(u nekim krajevima prizetka) na miraz. Kupiće auto, zlato, urediće kuću… Dok taj neki probisvet uživa u medenom mesecu i troši dobijeni novac, on će pokazivati interes da ostane. Kad to prođe pustolov ide u drugu kuću ili preti da će otići ili će ostati sve dok živi na tuđoj grbači.
Jelena Milošev: Kako može ova garnitura političara da dozvoli ovakav vid izrabljivanja u pravom smislu reči robovlasništva u 21. veku?!
Gordana Stojanović – Stankov: Trebalo bi da svi radnici tamo daju otkaze pa neka fabrika radi i dalje. Poniženje u rodjenoj zemlji gde se propagira rad i napredak je strasno. Ovo bi trebalo da bude vest dana.
Jelena Bojić – Demirović: Onog trenutka kad NE PRISTANETE na robovlasničke uslove rada za minimalac, oni će , ili povećati cenu rada ili zatvoriti fabriku. Aman, sami ste krivi, pristali ste, niste pružili nikakav otpor
Anna Anna: Neka ćute i dalje, a mogu da rade i kao volonteri dok im se “gazde” bogate. Ćutanjem odobravaju mizerne uslove rada i “zarade” za sve buduce radnike famoznih firmi koje ova Drzava iskopa ko zna gde. Koliko je firma po radniku dobila stimulaciju?
Nikola Fuchs: To je samo jedna od mnogo firmi/fabrika gde se radi tako naopako na štetu zaposlenih. Dokle god zaposleni ćute i trpe i pre svega nema međusobne solidarnosti i sloge u vezi rešavanja zajedničkih problema i poboljšanja uslova rada/radnog vremena biće im tako nažalost.
Amos Weks Ares: Cutali ste i radili sta vam se kaze pod parolom „cuti, vazno je da se radi“. Savijali ste se i ljubili im stope jer „nemate od cega da zivite“. Ne znam samo kako ste preziveli pre nego sto ste tu poceli da radite a sigurna sam da cete ziveti i dalje bez tog posla. Sve sto ste dobili je malo, jako malo para u odnosu na ogromno ponizenje koje ste doziveli. Da li se isplatilo? Nije strasno sto su vas oni ponizavali, strasno je sto ste sami sebe ponizili mnogo vise. Valjda ce ostali da nauce nesto od vas
Nikola Nikolica: Recite Francuzu da ne blokira sa ostatkom ekipe celu Francusku, da ćuti,može i gore…Žive bi vas pojeo bez trunke obzira.Sloboda ili smrt..
Nikola Bukvic: Gladni, obespravljeni, potlačeni narode vreme je!
Čuvari/ke vatre 