Frilenseri, vaša je obaveza da plaćate organizovanu kriminalnu grupu!

Piše Neša Kojić

Prihod koji ostvaruju frilenseri dolazi iz inostranstva i ne zavisi od političke volje mafije koja se krije iza imena SNS. Suštinski, ovo su jedni od retkih slobodnih ljudi u zemlji. Potencijalni značaj ove populacije za demokratizaciju društva i svrgavanju lošeg režima je veliki. Ovim merama vlast može da ih podstakne da napuste zemlju ili da ih „sporazumnim rešenjima“ uceni i veže kao poluslobodne građane

Sa protesta frilensera 30. decembra prošle godine

Poslednjih meseci odjekuje vest o nameri države da se ozbiljno pozabavi naplatom prihoda radnika na internetu, poznatijih kao „frilenseri“. Takođe se među građanima povela polemika, da li je odluka baš ispravna i da li je vlast trebalo drugačije da postupi. Retki su oni koji ovu oblast poznaju tako dobro, kao i suštinu problema kada se govori o iznosu koji im treba naplatiti. Zato ovde želimo da pojasnimo i ukažemo na neke od problema koji prate ovaj pokušaj „uterivanja duga“ države jednoj grupi koja je prihodovala od svog znanja i usluga koje je pružala stranim klijentima.

Vlast se poziva na to da je zakon jasan i da se nije menjao, kao i da je u pitanju prekršaj, odnosno poreski prestup. Radnici „frilenseri“ ističu kako su navedeni iznosi neopravdani i da ih ovakva rešenja vode u očajan položaj, gde narednih godinu, dve i više treba da sve prihode koje ostvare usmere na plaćanje poreza. Kada kažu sve prihode, ne misli se na ono što mogu uštedeti, već sve što mogu naplatiti od svog rada. Poreska obaveza se odnosi i na plaćanje obaveznog dopronisa za zdravstveno osiguranje, osiguranje od gubitka posla i nezaposlenosti… Ono što sigurno znamo, to je da svako od njih pravo na naknadu usled gibitka posla nije mogao iskoristiti, jer njegovi prihodi nigde nisu bili evidentirani, kao i period zaposlenja. Da li su neki od njih koristili zdravstveno osiguranje? Neki jesu, isključivo ako su bili prijavljeni na birou rada kao nezaposlena lica, ali mnogi od njih nisu ostvarili ta prava. Ono što je sigurno, niko od njih nije mogao koristiti naknadu za trudničko ili porodiljsko bolovanje. Šta je i kolika osnovica naplate poreza? Za državu je to sve, sav ostvareni priliv novca. Realno, usluge koje su naplaćivali ne mogu biti čist prihod: koliko tu ima angažovanog rada? Koliko su ulagali u opremu? softverske programe i ostali rashodi poput komunikacije, troškova prevoza, popravke opreme, interneta? Za neke stavke mogu da pribave račune, ali za mnoge ne. Zapitajte se, ko još čuva stare račune koje ne može pravdati! Posebno, ako su angažovali druge kolege, prijatelje, poznanike koji su mogli da im pomognu u radu i za to bili nagrađeni novčano ili nenovčano, kroz opremu, kompenzaciju i sl. Ono što mnogobrojni frilenseri navode kao problem, to je da su se obraćali nadležnim državnim organima, a da su dobijali odgovore: mi ne znamo, sačekajte, to je novo i pitanje je kada će se primenjivati, nema potrebe ili nemojte samo prelaziti 2,7 miliona dinara prihoda.

Pravo vs. pravda

Ovde se sukobljavaju pravo i pravda. Pravo je na strani države, jer proističe iz zakonskog rešenja, a da li su ona pravična, kao i svrha zakona koji su doneti? To je već jako upitno! Vlast koja se trudi da bude pravična, ako zakone donosi paušalno, „ofrlje“ i bez konsultacija sa strukom, apriori odbacivanjem amandmana opozicije je loša i nepravedna. Ovde se radi o tumačenju Zakona o porezu na dohodak građana iz 2001. kada je ova oblast bila tek u povoju. Šta se svih ovih godina čekalo? Prioritet se davao pljuvanju opozicije u Skupštini, blaćenje javnih ličnosti i drugih kritičara vlasti umesto da su doneli jedan tako potreban zakon. Ali oni su štetočine i paraziti i termiti koji se hrane iz budžeta. Sadašnja vlast nema nijedan pravedan motiv, zakone koje je usvajala pratile su brojne nepravilnosti, kao i namera i selekcija na koga se šta odnosi. Tumačenje pravnih odredbi je potpuni tabu i zasniva se na merenju političkog rejtinga vlasti, kao i šta im koja mera može oduzeti ili izazvati padom rejtinga. Jednostavno, ova vlast je pravila takve zakonske predloge, a Skupština ih usvajala „na zvonce“ isključivo da bi se omogućila pljačka po zakonu. Svako ko se malo zainteresovao za rad državnih organa mogao je videti po neku očiglednu pljačku državnog budžeta ili uzurpaciju javnih dobara. Država koja ne želi da rešava 24 sporne privatizacije, sada se obračunava sa radnicima na internetu.

Uloga države je da obezbedi prosperitet i blagostanje njenih građana i u tu svrhu reguliše prava i obaveze. Jedna od obaveza je i plaćanje poreza, koji odlazi u zajedničku kasu, gde su prava ista za sve, a prioriteti se određuju dogovorom na osnovu nekih potreba. Da li neko od vas veruje da je Srbija takva država? Da li znate nekog iz vašeg bližeg okruženja koji veruje u pravičnost ove vlasti, a da ga smatrate pametnom osobom?

Iskustva u okruženju

Redakcija DW u Srbiji se obratila poreskoj upravi za pojašnjenje šta se oporezuje u ovom slučaju i dobila je sledeći odgovor: „Obaveza fizičkog lica koje ostvari prihode iz inostranstva je da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda i da plati pripadajući porez i doprinose. Prihod fizičkih lica ostvaren u inostranstvu se oporezuje prema Zakonu o porezu na dohodak građana. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove. Na taj iznos se obračunava porez po stopi od 20 % i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 25,5 %. Ukoliko lice nije zaposleno, obračunava se i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 %. Poreski obveznici imaju pravo da umanje obavezu na porez koji je plaćen u drugoj državi, ukoliko su na taj prihod platili porez u toj državi, prema Ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“. Tako je u stvari protumačio ministar finansija, poznat po plagiranju naučnog rada, doktorata Siniša Mali. On je poznat i po mnogim drugim aferama (24 stana u Bugarskoj, rušenje Sava Male), ali je takva moralna gromada sublimirala sve pravne norme od zakona do uredbi, na osnovu kojih je donela, sportskim žargonom rečeno slobodno sudijsko uverenje.

Da li je država ispratila kako se ova grana oporezuje u okruženju? Naravno da nije, a najbolji primer je Makedonija, gde je obaveza plaćanja 10 % prihoda, kada se prethodno odbiju troškovi normiranog rada. Takođe u BiH ako je zarada 1000 KM, porezi i doprinosi su u najgorem slučaju 108 KM. Osnov za oporezivanje je položaj tvojih rezidenata (stanovnika) u odnosu na zemlje koje su konkurencija. Ne zaboravite benefite koje imaju rezidenti BiH ili Severne Makedonije u poslovanju, jer njihove zemlje nisu na međunarodnoj listi označene kao rizične zbog pranja novca. To znači da će se davalac posla iz Holandije pre odlučiti da posao poruči kod prućaoca usluge koji nije iz Srbije, ukoliko je cena ista. Zašto su frilenseri u lošijoj poziciji od vlasnika kapitala, vlasnika preduzeća koji ima drugi osnov osiguranja ili stranom vlasniku kapitala u Srbiji?

Srbija zarobljena država

Čak i kada bi „frilenseri“ imali novca da uplate traženi iznos i kada bi država imala mogućnost da im naplati, da li smatrate da bi se to odrazilo na poboljšanje stanja budžeta i da bi se taj novac ispravno upotrebio? Svi međunarodni izveštaji, i sve ono što vidimo golim okom ukazuje na to da je Srbija zarobljena država. Zemlja koja je u međunarodnim okvirima označena kao rizična zbog pranja novca. Zemlja u kojoj je mafija u sprezi sa vlašću, po definiciji dolazimo do zaključka da je Srbija država organizovanog kriminala. Zato danas imamo stanje pobune, koja tinja u ljudima i manifestuje se pojedinačnim protestima. Mere popuštanja su na osnovu merenja rejtinga i šta vlast može da amortizuje.

Koji se stvarni razlog krije iza ovakvog pokušaja prepada frilensera i drakonskih mera naplate poreza to možemo naslutiti? U ovoj grani po nekoj proceni imamo 100 000 samozaposlenih osoba. Prihod koji ostvaruju dolazi iz inostranstva i ne zavise od političke volje mafije koja se krije iza imena SNS. Suštinski, ovo su jedni od retkih slobodnih ljudi u zemlji. Potencijalni značaj ove populacije za demokratizaciju društva i svrgavanju lošeg režima je veliki. Ovim merama vlast može da ih podstakne da napuste zemlju ili da ih „sporazumnim rešenjima“ ucene i vežu kao poluslobodne građane. Služba za očuvanje kriminalne vlasti radi svoj posao. Analizira se raspoloženje frilensera i njihov protest. Procenjuje se koliki procenat je kolebljiv i spreman na poniznost, gde se komentarima unutar ove grupe distanciraju od kritika vlasti. Taktika je jasna: raseli, zastraši ili zatoči. Zato i bunt mora biti snažan, da im se zaledi ono malo kuraži i pokaže strah u očima fukare!

Borba ili nove seobe

Bilo da smo na strani „frilensera“ ili smo zavidni na njihove rezultate rada, mi ne možemo biti na strani ovako krimogene vlasti. Imamo samo jedan izbor, da ih podržimo u borbi da se njihovo pitanje reguliše na pravedan način, da im se ne naplaćuje paušalno i odmah, već da se nađe optimalno rešenje koje je pravično. Druga alternativa je da jedan sektor ode u ilegalu i da počne da se snalazi. Mogućnost je da potraže drugu državu gde će prihodovati i plaćati porez. Tipujemo da će to biti Crna Gora, koja će pruđiti mogućnost otvaranja računa za nerezidente. Setimo se kada su se u Srbiji vozili automobili ili uvozili preko Crne Gore, BiH ili Belog Manastira. Na gubitku je bio budžet Srbije (tada nenarodne vlasti SPS-SRS). Da li je to dobro rešenje za Srbiju? Naravno da nije. Treba se podsetiti koliki je javni dug Srbije danas, on iznosi oko 27 milijardi evra. Taj dug moraju otplaćivati svi rezidenti Srbije, svi oni koji žive i rade u njoj. Ako zanamo da svake godine zemlju u proseku napusti oko 50 000 građana, kao i da niskim priraštajem dodatno opada broj stanovnika, teranje svakog da je napusti je luksuz koji se ne sme dopustiti. Odgovorna država u budućnosti mora osmisliti strategiju kako da privuče što veći broj „frilensera“ da posluju u njoj. Stranci ili deca iz dijaspore da svoje poslove na internetu presele u Srbiju, a ne da podstiče nove seobe. Jednog dana neće imati više ko iz nje da ode, ostaće samo nesposobni i oni koje je loša država onesposobila.

Snimak protesta frilensera održanog 30. decembra 2020. godine