Piše Neša Kojić
U zemlji gde građani nisu jednaki pred zakonom, gde je ubijena pravna država, uništena kultura i onemogućen dijalog, a tolerancija nema adekvatan primer u svakodnevnom životu, treba još živeti u zagađenoj sredini. Ćutanje je nemar prema sebi i nebriga prema budućim generacijama. Pre ili kasnije sve dođe na naplatu i ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.
Dok su se u Srbiji tražili domaći izdajnici i narodni neprijatelji, medijski žigosali nepodobni elementi, pored mentalnog zagađenja, koje je eskaliralo u nasilje, dotle je uništenjem čistog vazduha Srbija došla na neslavno vodeće mesto u Evropi. Prema zvaničnim podacima u Srbiji godišnje prerano umre preko 7 000 stanovnika usled posledica zagađenja vazduha. Kao da ovaj podatak vlastima ništa ne znači, treba shvatiti izgradnju još dve nove fabrike guma u Vojvodini, jedne u Zrenjaninu, druge u Inđiji. Posledice njihovog rada još nemamo u zvaničnoj statistici.
Vazduh
Najveći paradoks odnosa vlasti prema problemu zagađenja vazduha je slučaj Bor, kada predsednik kaže kako je Ziđin došao da razvije posao: „Kinezi dolaze zato što imaju svoj interes. Zato što moraju da pogase deo železara i deo čeličana po Kini, zbog valjda čistog vazduha, u šta se ja nedovoljno razumem, a što bi me to i zanimalo, to je njihova stvar“. Ova izjava govori sve o strategiji vlasti kada je u pitanju zaštita životne sredine. Višedecenijski problemi koje pravu železara Smederevo i još mnogi drugi širom Srbije, a koji se ne rešavaju su sva slika našeg društva. Uzrok prekomernog zagađenja u gradovima su suspendovane čestice PM 10 ili PM 2,5, većina poreklom iz malih toplana i individualnih ložišta. Veliki problem je to što je prošle godine kvalitet vazduha ocenjen III kategorijom, a prekomerno je zagađen u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici i u ostalim većim gradovima. Najveći zagađivači su toplane, a ne saobraćaj! Doprinos drumskog saobraćaja bio je samo 6%, dok je većina štetnih gasova potekla upravo iz toplana snage manje od 50 MW.
Voda
Sledeći element koji je ugrožen u Srbiji svakako je voda. Zagađenost reka je prevazišlo okvire civilizovanog sveta. Mnogi građani Srbije smatraju da je normalno da su odvodi kanalizacija priključeni na reke. Hemijska jedinjenja i fekalije se ispuštaju u reke i potoke bez da se neko zapita da li je to normalno. Do neke 1992. poneko seosko domaćinstvo bi imalo sprovedene odvodne kanalizacione cevi do potoka. Danas je retkost da je neko domaćinstvo pored potoka, a da problem odvoda fekalije nije rešila sprovođenjem cevi do obale. Sve što je zakon branio, a nije se dosledno sprovodio, postalo je normalna praksa rešenja problema. Odlaganje otpada i plastike u reke i potoke iz prakse prelazi u tradiciju. Sistemi prerade otpadnih voda jednog domaćinstva, to je misaona imenica. Razvijene zemlje imaju sisteme za preradu, primera radi Alnarp sistem u Švedskoj prečišćava vodu do 98% ispravnosti i ona se koristi kao tehnička voda za polivanje travnjaka i bašte. U ovoj skandinavskoj zemlji svako domaćinstvo mora imati regulisan način prerade otpadnih voda.
Zemlja
Treći element koji poznaje grčki filozof Empedokle je zemlja. On je opisuje kao hladnu i suvu, a koko je mi možemo opisati, ako posmatramo prostor republike Srbije. Prva asocijacija – užasno zagađena. Mi danas imamo neselektivnu primenu pesticida. Preparati za prskanje se slobodno kupuju u apotekama kao žvake na trafici. Ubijanje korova se vrši odokativnom metodom, ako jedno prskanje nije bilo uspešno, ponavlja se drugim i kupuje skuplji preparat. Korišćenje kontaktnih totala je poput andola kada se pojavi temperatura. Rezultat će biti spržena zemlja i kontaminirana za dugi niz godina. Zaštita biljaka sa fungicidima i insekticidima, kao i trenutak kada se vrši polivanje zavise isključivo od volje pojedinca. Kontrola hemijske ispravnosti se ne sprovodi, izuzev kada se vrši isporuka na inostranom tržištu. Za domaću upotrebu, garancija se zasniva na izrazu „časna reč“. Za razliku od namirnica biljnog porekla, namirnice životinjskog porekla karakteriše mnogo veći kriminal. Razlog leži u veličini proizvođača, njegovoj ekonomskoj snazi. Da li je meso bildovano steroidima i hormonima, koliko je dugo bilo zamrznuto, koja medicinska nega je sprovođena nad životinjom pre klanice. U razvijenim zemljama praksa je da se proizvodi klasifikuju u tri kategorije: standardna, kontrolisanog kvaliteta i ekološka ili organska proizvodnja. Ambalaža ima istaknuto obeležje, tako da standardna ima mnogo nižu cenu od kontrolisane, a zatim organska proizvodnja dobija adekvatnu cenu uloženom radu. EU subvencioniše poljoprivredu, dok pojedinačne države daju podsticaje za razvoj ekološke proizvodnje, jer na taj način indirektno ulažu u zdravlje svojih građana, kako proizvođača, tako i kupca ili konzumenta proizvoda.
Život
Umesto četvrtog elementa antičke filozofije vatre, da se osvrnemo na rađanje života, kao preduslova opstanka ljudske vrste na zemlji. Naš poznati genetičar Miodrag Stojković govorio je o rezultatima istraživanja na Harvardu: „Epilog je da smo zahvaljujući nesebičnoj pomoći saradnika sa Harvarda, iz Španije i Velike Britanije uspeli da objavimo nekoliko naučnih radova čiji eksperimentalni deo po prvi put pokazuje koliko je sve prisutnije zagađenje ljudske sredine, naročito plastikom, pogubno po zdravlje i pojavu bolesti za koje vrlo često nemamo objašnjenje – ne samo kako, već i zašto sve češće nastaju. Radovi opisuju da zagađenje utiče na razvoj srca, srčanih zalistaka, pluća, oka, na slabost srčanog mišićnog tkiva, poremećeni metabolizam kao i na sterilitet naročito na onaj deo koji se odnosi na usađivanje embriona u matericu, za nas koji se bavimo vantelesnom oplodnjom, jedan od kritičnih momenata na putu do trudnoće“. Svaki peti par u Srbiji se bori sa sterilitetom i to je veoma zabrinjavajući podatak.
Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine u Srbiji se doživljavalo (ne)bitno koliko i ministarstvo za sport i omladinu. Uvek su ministri i državni sekretari bili sporedne političari, osim u jednom slučaju Anđelke Mihajlov, nisu birani ni stručnjaci. Najzad smo stigli do poslednjeg, koji jedino ume da zabija eksere u kovčeg. Naravno kao i svi ministri aktuelne vlasti prati ga afera još iz mladosti, ali je predmet u slučaju omladinski kamp „Karataš“ odbačen zbog apsolutne zastarelosti.
Međutim naš problem je dublje prirode, njega ne može rešiti jedna osoba, pa sve i da je Greta Tumberg u najboljim godinama sa obrazovanjem akademika i energijom Zorana Đinđića. U Srbiji ne postoji politička volja da se vlast bavi ovim pitanjem. Edukacija stanovništva je veoma važan prvi korak, bitnija je preventiva, ali i uloga kontrolnih tela. Aktuelna vlast jedino popušta ukoliko postoji pritisak javnosti, u suprotnom nastavljaju po svome. Bitan je rejting i koliko su građani spremni da se bore za pojedina pitanja. Zato problem ekologije treba posmatrati kao problem vlastitog zdravlja. Ovo nije galopirajući tumor, kancer ili neka druga bolest, već lagano umiranje i izumiranje nacije.
U zemlji gde građani nisu jednaki pred zakonom, gde je ubijena pravna država, uništena kultura i onemogućen dijalog, a tolerancija nema adekvatan primer u svakodnevnom životu, treba još živeti u zagađenoj sredini. Ćutanje je nemar prema sebi i nebriga prema budućim generacijama. Pre ili kasnije sve dođe na naplatu i ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji.
Čuvari/ke vatre 