FDB: Autentična politička kultura delovanja – konsenzusom do dogovora

Građani blokiraju raskrsnicu prvog dana Julskog protesta 2020.

Postoji više razloga zašto smo predložili Front demokratske borbe. Prvi i najvažniji, želeli smo da ponudimo model gde će se sve snage ujediniti u borbi za promenu vlasti i stvaranje uslova za organizovanje slobodnih izbora na kojima će stranke kandidovati svoje programe. Preduslov da se to dogodi je da se aktuelna vlast primora na ustupke, koje je do sada na sve načine izbegavala, jer naspram nje nije stajala velika organizovana snaga i jedinstvo opozicije. Otuda naš prvi predlog da se formira jedinstven front. Taj front bi trebalo da čine opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 21. juna, politički pokreti, inicijative i udruženje građana. Ipak, ne smemo da zanemarimo da su glavnu ulogu u bojkotu imali građani. Upravo je zato važno da krovna platforma bude dovoljno široka da obuhvati sve navedene činioce. Forma koja se nudi je podjednako prihvatljiva za političke i građanske aktiviste, one koji su članovi stranaka i one koji su članovi raznih nevladinih udruženja, ali i za slobodne pojedince koji ne žele da se priključe nijednom tipu organizacija, a spremni su na zajedničku borbu za demokratsko društvo.

Borbi smo dali odrednicu demokratska. Cilj je da se izgradi demokratsko društvo, ali ta gradnja podrazumeva i način borbe. Umesto prevrata i nečeg što asocira na 5. oktobar izabrali smo da suština borbe bude zahteva manju silu, a veći stepen solidarnosti. Danas je nemoguće izvesti na ulicu masu građana, jer i povod nije isti kao što je bio protesni dan koji je završen svrgavanjem nedemokratske vlasti Slobodana Miloševića 2000. godine. Bitna je i demografska struktura populacije koja je aktivna protiv vlasti, a danas je to populacija pre svega studenata iz perioda 1992-2000. i starijih osoba. To su ljudi koji imaju stalne radne obaveze i mnogi na različite načine mogu biti ucenjivani od aktuelne vlasti, neposredno ili posredno. Danas je mnogo manji procenat građana spreman na ličnu žrtvu nego što je to bio slučaj pre 2000, jer su mnogi od protivnika današnje vlasti osobe koje izdržavaju porodice i imaju kreditna zaduženje i nerešen stambeni status, kao i mnoge egzistencijalne probleme. Takođe metode koje vlast koristi, danas su drugačije od onih koje je koristila vlast Slobodana Miloševića. Najbolji primer su ubačeni provokatori, koji su prerušeni simulirali napad demonstranata na policiju, što je imalo za cilj da da povod za brutalnu reakciju policije prema mirnim demostrantima. Zato borba mora biti sa smanjenim rizicima od potencijalnog nasilja policije u službi režima.

Imajući u vidu da gradimo demokratsko društvo, naše delovanje mora biti demokratsko. To podrazumeva pre svega razgovor sa sugrađanima, kako sa istomišljenicima, tako i onima koji podržavaju ovu vlast. Za mnoge je ova vlast loša, ali se boje promena. Zato svaki dijalog ili obraćanje većem broju osoba na potencijalnim tribinama mora sadržati poštovanje i uvažavanje razlika. Glasače vlasti ne smemo osuđivati, osim kada vidimo da su ličnu korist stavili izned opšteg interesa zajednice i društva u celini. Svaki zaključak i plan budućeg delovanja treba da bude plod konsenzusa koji je nastao posle obimne rasprave, gde je svaka strana izložila svoje mišljenja, a onda se diskusijom došlo do najboljeg zaključka. Zato naša borba protiv ovakvog hibridnog režima mora imati svoju kulturu. Ovakav režim je po mnogo čemu jedinstven u savremenom svetu, tako da naša kultura političke borbe postaje i autentična. Najbolji model je da se u svakom trenutku oseti proizvod istinskog dogovora, tako se gradi zajedništvo i učvršćuje poverenje. Na ovaj način mi stvaramo kulturološki prostor za političko delovanje gde svaki građanin uzima politiku za najvažniju stvar svoje budućnosti, a koja nije u zatrovanoj sredini.

Borba je stanje koje smo potencirali i dali takav karakter koji je aktivan u društvu, manjoj zajednici ili kod pojedinca. Potreba za stalnom borbom i želja da pobedi dobro je zastupljena kod većine populacije. Potrebno je samo da je pokrenemo kod što većeg broja naših građana. Ta borba mora biti neprestana, a budući uspeh potrebno je da svi dožive kao svoj lični uspeh i pobedu. Nisu nam dovoljni samo slobodni izbori, već nam je potrebna borba da izgradimo kolektivnu svest gde vlast pripada građanima koji je finansiraju, koji su se dogovorili da žive u zajednici i koji sebe i potomstvo vide permanentno kao deo tog kolektiva. Borba mora biti aktivna kako za širenje svesti kod svih stanovnika naše države, tako i za motivisanje naše dijaspore da Srbiju vide kao svoju zemlju u koju će se vratiti njihova deca ili barem mesto gde će moći da provedu starost. Ta borba mora biti čista i iskrena, kako bi pobednici, a to su građani imali želju da je odbrane i da samim svojim prisustvom slobodnog čoveka brane isntitucije koje su stub svakog sistema. Dok traje borba i aktivan front, omogućeno je svima da se pridruže, naravno prihvatanjem osnovnih načela demokratije, koja u sebi sadrži toleranciju i poštovanje različitosti.

Skupština Fronta demokratske borbe predložena je kao sredstvo i mesto za dijalog. Ova skupština nije sama po sebi cilj, ona je prostor gde se vrši razmena ideja, pokazuje građanima model kako jedno društvo treba da funkcioniše i zašto je važan dogovor. Od tiranije samo je gora anarhija, gde svako sprovodi svoju vlast. Ovaj autentični predlog omogućava svima da se kandiduju, da biraju ili budu birani za delegata jedne takve skupštine. Ona ne pretenduje da postane vlast u zemlji, već most koji posredstvom delegata povezuje sve građane u borbi i razmatra njihove predloge i ideje, ona je samo posrednik. Zato je važno da građane u njoj predstavljaju ljudi od poverenja sa kojima mogu biti u kontaktu i koji su spremni da stave na raspolaganje značajan deo svog slobodnog vremena. U tu svrhu predložili smo da se organizuju neposredni izbori, gde bi građani koji su za promene izabrali svoje predstavnike, delegate Skupštine. Potrebno je motivisanje da što veći broj građana učestvuje i izboru predstavnika, a da se obavi glasanje za konkretne osobe na nivou cele Srbije. Zbog kredibiliteta, glasalo bi se za ličnosti, gde bi svako mogao da zaokruži najviše 90 kandidata kako bi listić bio validan ili da glasa u elektronskoj formi. Pre toga oni koji glasaju u elaktronskoj formi treba da se registruju.

Izborom u Skupštinu Fronta demokratske borbe delegati imaju težinu predstavljanja i javne reči. Ipak zbog mogućih zloupotreba njihove kandidature će verifikovati jedna etička komisija, ljudi neospornog ugleda u društvu i politićki aktivni u prethodnom periodu. Tu ulogu kasnije treba da preuzme Senat, koji nadgleda rad skupštine i može na predlog članova skupštine da razreši nekog delegata, čije je delovanje štetno po rad ovog tela (uzurpacije, zloupotrebe, kompromitovanje, saradnja sa režimom i sl.). Smatrajući da je položaj mladih loš i da su demotivisani da učestvuju u političkom životu društva koje je samo po imenu demokratsko, treba ih motivisati davanjem posebne autonomije. U izabranoj skupštini imali bi 10% delegata.

Uloga studenata je veoma važna, jer predstavljaju buduću akademsku zajednicu i najproduktivnij deo društva. Nekada su studenti bili najvažniji deo protesta, ali su danas opterećeni obavezama redovnog učenja, lišeni mogućnosti kampanjskog spremanja, a mnogi se spremaju da zauvek odu iz našeg društva i žive van svoje zemlje. Od njih se mnogo više očekuje da se uključe u pobunu, nego što im se pruža prilika da zaista povedu jedan proces umesto protesta. Najveći protesti 1996/97. su se odlikovali time da su uz studente stali i njihovi profesori. Uvažavanje njihovog mišljenja o budućnosti zajednice neprocenjivo je važno. Na taj način pruža im se mogućnost da aktivno kreiraju svoji buduću zajednicu. Mladi donose progres i njihove ideje u takvoj skupštini mogu biti inicijatori mnogih pozitivnih novina u našoj novoj kulturi političkog delovanja.  Zbog autonomnosti, treba dati studentima mogućnost da samostalno izaberu svoje predstavnike.

Opozicione stranke i pokreti izuztnoje važno da učestvuju u ovom procesu. Biti deo FDB ne isključuje mogućnost da istovremeno budu aktivisti svojih stranaka. U mnogim strankama postoje pojedinci koji žele da budu aktivniji od akcija koje organizuju njihovi odbori, a takođe mnogi poznaju svoje sugrađane koji bi se uključili u aktivnu borbu, ali ne žele da budu deo bilo koje političke organizacije. Iskustvo koje mnogi rukovodioci političkih stranaka imaju, kao i znanje, mogu samo unaprediti rad ovog tela, zato smo predložili da stranke kao i građani imaju po 45%. Za razliku od građana stranke bi delegirale svoje predstavnike, a mogli da ih opozovu uz saglasnost Senata. Bojkotom predstojećih izbora stranke su dokazale ispravnost i da su im važnije suštinske promene od materijalne koristi ostankom na budžetu. Prilikom prvog sastavljanja Skupštine FDB, mesto bi dobile samo stranke koje su bojkotovale izbore. Skupština bi imala mogućnost da se odredi prema strankama koje smatra opozicionim, a koje su učestvovale na izborima. Zatim bi dala mogućnost građanima da se izjasne o eventualnom kooptiranju predstavnika te stranke u rad ovog tela. Samo skupština u kojoj su zastupljane opozicione stranke bi imala svoj pun legitimitet da okupi snage koje su za promenu sistema i uspostavljanje uslova za demokratske izbore. Stranke su nam potrebne i zbog sigurnosti i osnažavanja FDB da vlast i služba DB ne preuzmu vođstvo sa ubačenim saradnicima.

Ukoliko bi se raspisali izbori uz posredovanje međunarodne zajednice, ova skupština bi u dogovoru sa građanima trebalo da izabere predstavnika jedinstvenog Fronta demokratske borbe, kao i kandidate za poslanike zajedničke liste. Svako napiuštanje ovog fronta bi se smatralo jednom vrstom izdaje ideala i građani bi takvu opciju zasigurno kaznili na slobodnim izborima. Takođe, ovakva skupština bi onemogućila da se uspostavljaju samozvane skuoštine koje bi prisvajale legitimitet ili uz pomoć vlasti i saradnika DB dezavuisale i obesmišljavale akcije koje bi uz dogovor najavio Front demokratske borbe.