Prošle godine ravnodušno oko kamere zabeležilo je na Srebrnom jezeru nesvakidašnji duel ispod koša. Dečaku koji je krenuo da postigne pogodak isprečio se gorostas – lično Vučić. Nemilosrdno, gotovo instinktom nekog predatora, osoba kojoj je mali košarkaš tek do visine grudi, udarila mu je svojom šaketinom blokadu i izbila loptu u stranu. Terenom, koji od tog trenutka više nije bio sportski, prolomio se aplauz. Igrač pod brojem 10 dobio je pravu životnu lekciju tog dana, kako zaista stvari stoje u životu, iz prve ruke.
Nama je ostao taj zamrznut trenutak kao ikonična predstava Vučićevog poimanja života u kome suvereno vlada zakon jačeg. Sila lišena etičkih skrupula. Sledstveno tome, tako izgleda i njegovo političko delovanje. Ovo je prizor izbora kao političke utakmice. Golijat u skupocenom odelu, neuporedivo viši i snažniji nasuprot krhkog Davida. Zapravo, to je siledžistvo. Div je u svoju korist privatizovao čitavu državu i upregao sve njene institucije i resurse.
Izlazak na izbore upravo znači pokušaj da naš David nastavi ovu beznadežnu utakmicu, bez obzira na sve, strogo po pravilima. Biblijski junak je umesto da se rve i tuče sa neuporedivo jačim protivnikom, upravo izašao iz zadatih okvira upotrebivši praćku. Tim lukavstvom je neutralisao disproporciju i pobedio.
Mi neizlaskom na izbore 21. juna, možda nećemo savladati Vučića, ali ćemo ga neučešćem lišiti prave pobede, a rezultate glasanja učiniti nelegitimnim. Bojkot možda nije dovoljno velika kamenica koja će oboriti na zemlju Golijata, ali je važnije da smo se metaforički odlučili za praćku koja je od sada u našim rukama.
Čuvari/ke vatre 