
Синоћ је одржана трибина „КАКО ДО ПОБЕДЕ? Можемо (ли) заједно?!“
Поправити постојеће или правити ново? – питање је које нам месецима уназад лебди изнад глава док гледамо како се протести гасе и осипају, а нема „новог народа“ који би поправио бројност, нити већ митске „критичне масе“ која би, ваљда, у неком блицкригу, очас посла извела револуцију. Дакле, ту смо, остали смо „сами“ са малобројним покретима и странкама, а испред нас стоји непријатељ. Шта чинити?
Па за почетак нам се учинило да би добар први корак био окупити све противнике овог режима за заједнички сто, да разговарају, да се договарају и да нам појасне планове и идеје, али уз обавезно присуство јавности и медија.
Листу позива оформили смо као када основци направе списак омиљених глумаца, спортиста и певача. Тих недостижних идола за које су свесни да их никада неће у стварности упознати, а камоли им доћи на рођендан. Ипак, кренули смо са позивањем. Ова трибина тада је заправо однела највећу победу, јер су нам се одазвали апсолутно сви: Јово Бакић, Драган Ђилас, Владимир Гајић, Зоран Лутовац, Срђан Марковић и Добрица Веселиновић.
Добити оваква имена су слатке муке, осећали смо се као онај мучени Грег Попович са оним НБА звездицама са том разликом што ниједна од ових наших звезда није отказала наступ.
Ова шесторка, извесно је, у будућности ће, након Вучићеве погубне ере, имати мисију да поправи, шта се још буде поправити могло. На њима (заједно са свима нама) лежаће огромна одговорност за свеопшту ренесансу која мора да уследи.
Међутим, од идеје до реализације обично стоји огроман, па и недостижан пут. Тесла јесте „измислио“ наизменичну струју и трансформатор, али није стигао да их уведе у свако домаћинство на кугли земаљској. Тако је било и у планирању ове трибине. Људи из Новог оптимизма и другари са брода ННК су обавили лавовски део посла и охрабрујуће је било гледати непатворени ентузијазам, искрену жељу за општим добром и неисцрпну енергију којом они просто зраче.
Друштвени центар ННК од прошле године смештен је на историјски брод Крајина и замишљен је као место сусрета уметника, прогресивних идеја и програма, али и као станица за светске путнике (добро)намернике. Једини проблем је његова локација – укотвљен је на најнеприступачнијем месту у ширем центру престонице, на самом крају Савског шеталишта, тик уз индустријску зону. Тешко га је пронаћи, осим ако вас неко не доведе први пут. То и ружни црни облаци кварили су нам јуче спокој и будили сумњу у број могућих гостију. Али онда смо већ око 19 часова, сат времена пре почетка програма, схватили да је број столица већ попуњен, а да се заинтересовани грађани окупљају и на шеталишту. Спектакл је могао да почне.

Када вам се посрећи да вам модератор буде новинарски виртуоз какав јесте Владимир Милић из ПГ мреже онда можете само да седнете и да уживате у сувислом разговору који је он маестрално водио.

Чак су и сами говорници били (не)уобичајено смислени и одмерени. Стиче се утисак да врло добро схватају у каквим катастрофичним околностима се сви налазимо и да су нам заједништво и солидарност једини преостали адути.
„Жеља нам је да са ове трибине изађемо охрабренији него пре ње“ писало је у позивницама и чини се да је та жеља услишена. Верујемо, осећамо и сигурни смо да су сви посетиоци отишли својим домовима са много више оптимизма и позитивне енергије и да је први предуслов за победу испуњен.
Потреба за оваквим окупљањима је огромна и већ сада можемо слободно најавити нову трибину, већ за пар седмица.
За крај овог неформалног извештаја још једна занимљивост везана за брод Крајина, наиме -он је, попут Титаника, изграђен у бродоградилишту Саутемптон. Први је, уз прегршт лаке забаве, баханалије и забавну музику, потонуо на свом првом путовању а други одише животом и читав век касније. Свака асоцијација на данашњу Србију је случајна и ненамерна али би вам ми ипак, из предострожности, сугерисали да се не пењете на угланцани Вучићев Титаник већ да одаберете помало неугледни и непривлачан брод Крајина јер ће потоњи и овај пут победити.
Многи су то схватили синоћ су чекирали карту за пловидбу у бољу будућност.
Хвала свима који су помогли, говорницима, модератору и посебно публици. Идемо даље, пуном паром у нове победе, овај пут заједно

Bravo
Sviđa mi seSviđa mi se