Чекајући врућу јесен

Када кажемо „бојкот“ ми понајмање мислимо на изборе који ће се одржати наредне године већ циљамо на један општи бојкот свега и масовну грађанску непослушност који би врло брзо довео до имплозије узурпатора који су се дочепали власти. Ако им сложно затворимо приступ плену онда ће врло брзо почети да се међусобно уједају. И крај ће им доћи врло брзо

Под црним облацима који као да су желели да нам најаве ту, дуго чекану, „врућу“ јесен, одржан је 35. протест #1од5милиона у Београду. Број присутних демонстраната говори да смо успели да очувамо пламен побуне преко читавог лета и да ћемо спремни дочекати одлучујуће битке које нам предстоје.

Помахнитали диктатор као да је коначно скинуо све маске, па тако ових дана сведочимо једном општем расулу и свакодневном кршењу свих могућих норми, правила и закона. Од Кошутњака, преко паркића у Ваљевској, хотела Бристол и Калемегдана, па све до отимања Спортског центра Милан Гале Мушкатировић, на делу је једна општа узурпација и најпримитивније отимање свега што криминалцима западне за око. Уместо прегаженог Устава вратили смо се у предцивилизацијски закон јачег. Обрнута еволуција којој се, чини се, крај не назире.

Какав ће бити наш одговор и да ли га уопште и имамо? Можда, али можда, су станари из Ваљевске улице на Бановом брду пронашли добитну формулу, наиме, они већ пуне три седмице чувају свој једини преостали паркић, одолевајући сумњивом инвеститору, његовом личном обезбеђењу, корумпираним општинским чиновницима и још корумпиранијој полицији. Њихов метод борбе је заправо врло једоставан: двадесетчетворочасовне страже. Да, они су непрекидно тамо, смењују се на по неколико часова и истински подсећају на добро организовану војску. Истина, изнуђену војску.

„Али ја морам да радим“, „имам децу“, „немам времена“ – они ниједном нису изустили оваква или слична оправдања јер врло добро схватају да је сада тренутак да све стане, да је сада час за борбу. И истрајавају и даље.

Када кажемо „бојкот“ ми понајмање мислимо на изборе који ће се одржати наредне године већ циљамо на један општи бојкот свега и масовну грађанску непослушност који би врло брзо довео до имплозије узурпатора који су се дочепали власти. Ако им сложно затворимо приступ плену онда ће врло брзо почети да се међусобно уједају. И крај ће им доћи врло брзо.

Након тога ће наступити време обнове, изградње новог, срећнијег и праведнијег друштва, а најбољи гарант нам може бити документ Споразум са народом у ком су таксативно набројани сви наши кораци након ослобођења. Одлични, као и увек, говорник, професор Јанко Веселиновић тај уговор носи у џепу и то је, и нама и њему, довољан показатељ да овај пут морамо ићи поштено, искрено и без икаквих калкулација. Други говорник био је Урош Марковић, управник гореспоменутог СЦ Милан Гале Мушкатировић који су данас преподне отели батинаши послати од стране Српске напредне странке и вечитог заменика градоначелника Горана Весића. У данима који следе, већ од сутра ујутро, ваљало би да тај објекат вратимо у посед онима којима припада: свима нама. О наредним корацима у овој бици бићете редовно обавештавани и на нашим каналима комуникације.

Протестна колона ишла је до цркве Светог Марка где смо палили свеће у спомен на један од најстрашнијих злочина, злогласну „Олују“. Сутра се навршава пуне 24 године од како је извршено највеће етничко чишћење једног народа на европском тлу од другог светског рата на овамо а време као да је од тада стало: прогнани људи су и дан данас махом без сопственог крова над главом, на власти су нам поново зликовци који су понајвише криви за ту трагедију, сиромаштво је једнако најцрњим ратним годинама а ратни злочинци се, уместо из најмрачнијих тамбица,  шепуре на телевизијама попут каквих опскурних ријалити звезда. Да будемо потпуно јасни-таква ситуација је на све три, некада братске, стране.
Сав бесмисао национализама, шовинизама и (брато)убилачких ратова најтрагичније се огледа у његовој дуговечности. Канцер који је пре три деценије захватио читав регион поново се вратио, агресивнији него икада,и прети да потпуно уништи сваки трачак живота и да све обоји у црнило, попут данашњих облака.

На нама је да скупимо задње атоме снаге, да се, како знамо и умемо, удружимо и да заједно покушамо да се одбранимо. Укључите се већ првом наредном приликом, прва битка је већ сутеа у 18 часова на протесту у Кошутњаку.

Видимо се, до победе!