О заједништву

Уместо прегршт атомизованих борби хајде да порадимо на једном широком фронту, оном који ће бити довољно јак да постане незаустављив

На овој инспиративној фотографији, насталој тих, сада већ епских дана борбе против диктатуре Слободана Милошевића, сваки посматрач ће прво уочити једно невероватно заједништво.
„Сви као један“, као по команди, као на некаквом замишљеном слету, одлучно и непоколебљиво седимо. Јединствено.

Истина је потпуно супротна, наиме, у стварном свету, на овој фотографији се налази барем 7 већих партија и 70 фракција и покрета и била је права друштвено-социјална уметност натерати све те рогове да упадну у исту врећу.

Данас ситуација, са ове наше стране фронта, умногоме подсећа на то време: десни неће са левима, леви неће са опозијом, половина опозиције неће са другом половином, твитер заједница трује и бљује ватру, а фејсбук врви од дефетизма и самосажаљења. Дотле народ седи и чека да му спас, ваљда, падне са неба.
Међутим, ово није холивудски филм који је довољно погледати јер знаш да ће на крају бити хепиенд, већ је ово суров експеримент а противници су спремни да користе сва расположива средства.
Здрав разум, слободна мисао и елементарна правда јесу њихова три највећа непријатеља и сваки појединац који се овога придржава биће сурово кажњен. Одмазда као да је већ почела и последњих месеци сведочимо свакодневним пребијањима, отказима и претњама према свима онима који су се, на било који начин, супротставили овом погубном режиму.

Неписан, а ко зна можда и написан, план властодржаца јесте да све нас оптерете разноразним пријавама, што за организовање протеста, што за ометање јавног реда и мира, што за сваку упаљену бакљу, а од синоћ и за најобичније дување у пиштаљке и да се са улице сва наша борба пресели у суднице, где ћемо у кафкијанским процесима заправо доказивати сопствену невиност.

До сада је покретима, организацијама и активистима написано неколико стотина пријава, а запрећене казне, за сваку су од 10 до 150 хиљада динара. Када крену кажњавања, а кренуће врло брзо, биће скоро па немогуће скупити толику количину новца и многи ће бити у опасности од затворских казни или, што је још горе, у опасности да им извршитељи плене имовину јер су, ето, дужни држави. Кадија те тужи, кадија ти суди. Кадија ти потом плени ствари. Напредњачки перпетум мобиле који ће усисати свакога од нас.

Но, да се вратимо (не)јединству и како га постићи: ми сматрамо, апелујемо, па ако хоћете и молимо све политичке актере да се моментално уозбиље. Сада је час да нађемо најмањи заједнички садржалац, минимум заједништва и међусобне сарадње и да одлучно кренемо у рушење овог зла које ће нас све прогутати. Заштита свих, понављамо, свих који су угрожени, без разлике и без „али“ и осмишљавање даљних корака јесу ти минимуми око којих морамо бити сагласни.

Уместо прегршт атомизованих борби хајде да порадимо на једном широком фронту, оном који ће бити довољно јак да постане незаустављив. Ближи се јесен која ће, осећај нам говори, бити врела и хајде да је дочекамо спремни. Сада је све на нама, сами се морамо изборити. Једном смо их већ победили, зашто не би могли и сада.