И тако, упркос свим анализама, свим бројкама… целом свету који као да се уротио против нас, ми и даље шетамо. И преостаје нам само инат. Већ преморени од смишљања и преиспитивања захтева, и било каквих лукавстава, остаје да се само боримо за елементарну правду
Лето је, и упркос традицији по којој су сви протести замирали на усијаном асфалту београдских улица, пламен бунта на Теразијама и даље гори. Тридесети јубиларни. Ми преостали, они најупорнији од пет милиона, и даље протестујемо онако како смо и како једино знамо. Нас пар хиљада смо сада једина препрека Сведржтељу и свим његовим Јуткама, Симоновићима, Весићима и разним фашистичким фалангама да прогласе потпуну победу и наставе са неометаном пљачком и насиљем.
Одавно већ без зимских јакни, непребројавани и отписани промичемо сваке суботе спарним и лепљивим улицама. Ово је заиста маратон о коме су многи тако олако говорили када је ово све почињало децембра прошле године. Наша „маратонска трка“ се проредила и сада је пре свега борба свакога од нас са самим собом.
Да ли ова окупљања могу да се назову борбом, свакако да је питање; Али је у сваком случају акт непристајања на кошмар у коме живимо. Ми смо пре свега слободни и овим суботњим шетњама то и материјализујемо.
И тако, упркос свим анализама, свим бројкама… целом свету који као да се уротио против нас, ми и даље шетамо. И преостаје нам само инат. Већ преморени од смишљања и преиспитивања захтева, и било каквих лукавстава, остаје да се само боримо за елементарну правду.
Чувамо ватру и видимо се већ следеће суботе!
Čuvari/ke vatre 