Протест осмака није одржан

Три дана ђаци су издржавали све ударце разних Ђукановића, Шарчевића и Брнабићки; Три дана су трпели нашу малодушност и неразумно одсуство солидарности, да би данас, горепоменута летња олуја, исто тако неочекивано, престала.

Напрасно, попут летње олује, ученици осмих разреда ускомешали су протеклих дана овај брлог у коме животари наше посрнуло и поражено друштво.

Инспиративно је било гледати како се исконски порив за најелементарнијом правдом просуо пред све нас, анестезиране и за било какав бољитак неспремне појединце, и како напросто нисмо знали шта да радимо са тим врућим кромпиром. Уместо да сви станемо, да барем у једном једином тренутку нађемо најмањи заједнички садржалац свих наших борби, ми смо поново оманули. Очигледно несвесни да смо још једном проћердали сопствену будућност.

Са друге стране, исконско зло оличено у људима који су узурпирали власт, и ову кризу дочекало је спремно. Термин „ниски ударци“ спустили су на још нижи ниво, што се од њих и могло очекивати. И сада славе и безобзирно нам се смеју у лице.

Три дана ђаци су издржавали све ударце разних Ђукановића, Шарчевића и Брнабићки; Три дана су трпели нашу малодушност и неразумно одсуство солидарности, да би данас, горепоменута летња олуја, исто тако неочекивано, престала.

Истина, скупило се двадесетак ученика испред Министарства просвете, вероватно неких будућих Чувара и Чуварки ватре, али су се и они убрзо разишли…

И тако: поново је лепо време, нема те досадне дечурлије да нам сметају са тамо неким захтевима за правдом и истином; Тишина, ред и мир су се вратили на улице нашег бајковитог града и сада коначно можемо да данемо душом и да се вратимо нашим богатим животима и каријерама.

Уживајмо.