Изашли смо на улице. Више не очекујемо ништа од институција. На телевизији се воде туђи животи. Привид социјализације и активизма у беспућима друштвених мрежа једноставно више није довољан да утоли нашу жеђ за слободом.
Бујица људи, изазвана призором једне крваве кошуље, убрзо је превазишла себе и нарасла и усталила се у велику реку. Гацамо кроз бљузгавицу наших неочишћених улица, гегамо се, сударамо раменима и љубазно извињавамо једни другима. Живи смо, једни са другима, и удишемо оштар зимски ваздух. Протестном шетњом оцртавамо границе наше слободне територије. Ова зима пуна је наде.
