Насупрот свих тих специјалаца, „корњача“, оклопних возила који парадирају пред Скупштином, и хеликоптера који тутње и парају небо, нараста отпор самоорганизованих грађана и грађанки. Дошли су до наших кућних прагова у име инвеститора, банака, превара, лажи, и пре свега у име закона који су скројени против нас. Ми нисмо ни храбри, ни јаки, ни паметни – ми више немамо шта да изгубимо.
Данас се обележава Дан полиције. Тим поводом одржава се и парада те оружане силе, а улице Београда су блокиране. Ово је и прилика да нагласим да се већ годину дана чврсто налазимо једни насупрот других у њиховом походу против грађана и грађанки овог друштва. У том тоталном рату, предводе их приватни извршитељи и банке. Ми смо део једног колектива који окупља организације и појединце у борби за право на становање. А у току је права отимачина оног последњег и највреднијег што је преостало људима – крова над главом.
Полиција управо пружа асистенцију приликом тог злочина, који за последицу има губитак дома, пре свега психолошке категорије, и који је на скали стреса на другом месту после трајног губитка блиске особе.
Људи одевени у плаве униформе често воле да нагласе како је њихов посао пре свега частан, и како они поступају по закону, и да извршавају правду… Када су некада маштали о свом позиву, било би добро да се присете, да ли су замишљали да ће из домова избацивати на улицу самохране мајке са малом децом, инвалиде, онемоћале старице; Да ли заиста верују да цео њихов вод, када асиситира приликом деложације, може да се сакрије иза комада хартије формата А4, на коме је исписано некакво решење, односно наредба?
По повратку својој кући, уморни после смене, како ће одговорити на питање најмилијих – шта је било на послу; Да ли ће им рећи „да су само радили свој посао“ лишавајући нечију породицу њеног јединог дома?
Људи чије срце је, не очврсло, већ сасушило се у комад лима са серијским бројем, који носе на левој страни груди, стали су у службу разних превараната, спреге тајкуна-судства-извршитеља, и наступају као њихово топовско месо. Заправо у јеку овог тропског пролећа 2018. године, више личе на некакву солдатеску диктатора Трећег света и његове камариле, која терорише околне фавеле и њене несрећне људе – транзиционе губитнике.
Насупрот свих тих специјалаца, „корњача“, оклопних возила који парадирају пред Скупштином, и хеликоптера који тутње и парају небо, нараста отпор самоорганизованих грађана и грађанки. Дошли су до наших кућних прагова у име инвеститора, банака, превара, лажи, и пре свега у име закона који су скројени против нас. Ми нисмо ни храбри, ни јаки, ни паметни – ми више немамо шта да изгубимо.
Срамно је ових дана бити у униформи!
Čuvari/ke vatre 