3. април – дан који још увек траје

Хајде, у чему је проблем вратити се мислима у вече 3. априла, када смо освојили улице наших градова, и када смо могли да осетимо слатки укус слободе. Цео тај дан је незабораван; Од осећаја потпуног безнађа који је обележио то јутро, па до праве експлозије енергије младих, истих оних за које су нас систематски, више од деценије, уверавали да су трајно изгубљени у лавиринту друштвених мрежа.
Тајна мог ентузијазма је једноставна, ја сам мислима још увек у првој недељи априла. И на аналогном календару показивач држим на 3. априлу. Али стварно. И ових дана, док упорно протестујем са маленом екипом чудака, ја вас и даље видим на целом том простору који је био испуњен тих првих дана. Ви који сте посустали, пробајте у својој глави поново да проживите те дане. Евоцирајте тај ваш подвиг са својим пријатељима, и видећете да ће у вама крв поново узаврети.
Јако је важно наставити овај протест. Није битно у каквом облику, каквим интензитетом. Ви морате, драги саборци, живите своје идеје. Него да не дужим, да вас не везујем за овај ђавољи изум, звани facebook погледајте у прилогу снимак, односно девојку коју никада нећу заборавити, и која је за мене постала симбол ове наше побуне.
Видимо се сутра у 18 часова испред Скупштине!